Lasersko zavarivanje aluminijuma
Aluminijum je metal koji na klasičnim postupcima pravi najviše problema: oksidni sloj se topi na oko 2050 stepeni, a sam aluminijum na oko 660, pa se osnovni materijal istopi pre nego što oksid popusti. Uz to aluminijum odlično provodi toplotu, pa se širi i krivi. Lasersko zavarivanje aluminijuma rešava dobar deo tih problema, ali samo ako se radi kako treba.
Zašto je aluminijum težak za zavarivanje
Tri stvari prave probleme. Prva je oksidni sloj koji se stvara trenutno na vazduhu i traži mnogo višu temperaturu od samog aluminijuma. Druga je toplotna provodljivost, koja je oko tri puta veća nego kod čelika, pa toplota beži iz zone vara i širi se kroz ceo komad. Treća je sklonost ka poroznosti, jer rastopljeni aluminijum lako upija vodonik iz vlage i nečistoća.
Kod TIG i MIG postupka to znači sporo zagrevanje, veliku zonu uticaja toplote i krivljenje tankog lima.
Šta ručni laser menja kod aluminijuma
Laserski snop unosi energiju u vrlo usku zonu, pa je unos toplote po dužnom metru šava znatno manji. Praktična posledica je da se tanak lim mnogo manje krivi, a var izlazi uži i čistiji, pa najčešće ne traži brušenje i poliranje.
Druga prednost je brzina. Kod aluminijuma je to posebno važno, jer što kraće držite toplotu na komadu, to je manja šansa za deformaciju.
Zaštitni gas za aluminijum
Kod aluminijuma se koristi argon, ne azot. Azot se koristi kod nerđajućih čelika i tamo radi posao, ali sa aluminijumom gradi nitride i kvari var. Argon je inertan i štiti rastopljenu kupku od oksidacije.
Protok gasa treba da pokrije kupku, ali ne sme biti prejak, jer preterani protok uvlači vazduh iz okoline i pravi upravo ono što je trebalo da spreči. Detaljnije o izboru gasa pišemo u tekstu o zaštitnim gasovima pri ručnom laserskom zavarivanju.
Žica i dodavač za aluminijum
Aluminijumska žica je meka i lako se gužva u dodavaču, pa traži svoju opremu. Uz STRION uređaje standardno idu posebni točkići za aluminijum, odvojeni od onih za čelik i inox, i kraći bužir za alu žicu, 3 metra umesto 5 metara koliko ide za čelik. Kraći put kroz bužir znači manje trenja i manje gužvanja žice.
Ako radite i čelik i aluminijum, isplati se dodavač za dve žice, da ne prepravljate mašinu svaki put.
Koje debljine su realne
Okvirno, aparat snage oko 1500 W u jednom prolazu pokriva tanje i srednje debljine, dok jači modeli od 3000 W idu dublje. Aluminijum zbog odvođenja toplote traži nešto više snage nego čelik iste debljine, pa ako vam je aluminijum glavni posao, ne uzimajte najslabiji model.
Kako se penetracija meri i šta realno možete očekivati, detaljno je razloženo na strani penetracija kod uređaja za ručno lasersko zavarivanje.
Greške koje se najčešće prave
- Zavarivanje preko oksida i masnoće. Aluminijum se čisti neposredno pre zavarivanja, čeličnom četkom namenjenom samo za aluminijum.
- Azot umesto argona.
- Prevelik protok gasa, koji uvlači vazduh i pravi poroznost.
- Alu žica kroz bužir za čelik, pa se žica gužva u dodavaču.
- Prljavo zaštitno staklo na pištolju, koje gubi snagu i menja fokus.
Šta vam treba za lasersko zavarivanje aluminijuma
Uređaj dovoljne snage, argon sa reducir ventilom, alu žica sa odgovarajućim točkićima i bužirom, zaštitna sočiva i maska po standardu EN 207. Sve to nalazite na stranama aparati za ručno lasersko zavarivanje i dodatna oprema za lasersko zavarivanje.
Ako imate konkretan komad i debljinu, pošaljite nam podatke preko strane kontakt pa ćemo vam reći koji model je dovoljan.