ZANIMLJIVOST: Kako je počela popularnost ručnog laserskog zavarivanja?
Danas, Marta 2026 godine, ručno lasersko zavarivanje je postalo poprilično poznato potencijalno zainteresovanim osobama, firmama i u svetu i u Srbiji.
U Srbiji već ima dovoljno uređaja u radionicama, ima već dosta prodavaca, i već podosta ljudi ima iskustva sa ovim načinom zavarivanja.
Ali evo kako su počele da se šire vesti o primeni ručnog laserskog zavarivanja.
Počelo je u firmi SPACE-X u Teksasu, USA. Oko 2019-te je počela izrada prve STARSHIP rakete tj prototipa.
STARSHIP je raketa za višestruku upotrebu, za letove u orbitu oko zemlje ali je predviđena i za letove na mesec i Mars.
Sam početak je bio kontroverzan po mnogim stvarima:
Radovi su izvođeni pored mora, na goloj ledini ili ispod šatora ili raznih nadstrešnica, sa negativnim uticajem vetra, peska itd na samu izradu, pre svega na zavarivanje.
Ovde se gradila prva raketa Starship.
Ispod šatora, na otvorenom i ispod nekih nadstrešnica.
Materijal koji je prvobitno izabran za telo rakete je bio nerđajući čelik. To i nije bilo sporno jer je bio oko 45 puta jeftiniji od karbonskih vlakana (što je bila prvobitna zamisao), izdržava veće temperature, pa je potrebna tanja izolacija…
Ali na početku izabran je nerđajući čelik tip 301.
U toku izrade je ovaj tip čelika pokazao velike nedostatke zbog loše zavarivljivosti, pada čvrstoće posle zavarivanja, pojave interkristalne korozije itd…
Za zavarivanje je angažovana firma koja se pre toga bavila izradom vodotornjeva, bez iskustva u zavarivanju delikatnih struktura. Otprilike – „pojačaj što jače i tuci normu“.
Proces zavarivanja je bio sa punjenim žicama od nerđajućeg čelika, u zaštiti gasa.
I to je dovelo do sledećih problema:
– Dosta grešaka i mnogo popravki varova,
– Velika nadvišenja varova i mnogo vremena za naknadno brušenje,
– Gubitak čvrstoće usled unosa toplote i krupnozrne strukture,
– Korozije na mestu varova usled interkristalne korozije,
– Velike deformacije, narušena aerodinamika, ružan izgled…,
– …
Pogledajte neke fotografije iz tog doba:
Možete i sami videti koliko je plašt „povukao“ usled zavarivanja, koliko je plašt izdeformisan, možete videti korodirane varove, možete videte da su se sekle cele sekcije da bi se se popravili loši varovi. I sve to na otvorenom prostoru…
Ove slike su bile aktuelne na internetu tih godina, po raznim zavarivačkim forumima i uglavnom su izazivale podsmeh kod široke publike…
Prvi prototip je eksplodirao, upravo na mestu slabog vara (što inače nije sporno, zato i služe prvi prototipovi – za ispitivanje i kasnije poboljšavanje).
A u samoj SPACE-X su bili svesni svih nedostataka tokom izrade, i posle eksplozije prototipa.
Tokom jedne od poseta, Elon Mask, vlasnik SPACE-X, video je upravo ovaj nos od rakete sav izdeformisan i tražio je od svojih inženjera da se to reši.
I priča kaže da je kratko posle te posete, Elon Mask video negde na internetu, na e-Bay ili na Amazonu, laser za ručno zavarivanje iz Kine i da ga je naručio i poslao da se vidi da li može da pomogne. Tamo su već imali dva takva lasera i stigao je i taj treći, međutim tada – 2019-2020 godine nisu bili od pomoći.
Posle neuspeha sa prvom raketom, napravljena je druga.
Sve je promenjeno.
Izabran je materijal 304L (opšte poznati nerđajući čelik), konstrukcijski je sve drugačije odrađeno, veći segmenti, manje zavarenih spojeva, tanji lim, sa unutrašnjim ukrućenjima itd.
Što se zavarivanja tiče, prešlo se na što je više moguće mehanizovane i robotizovane postupke sa kontrolisanim unosom toplote i kontrolisanom geometrijom varova… Međutim sam nos rakete kao i još neki sklopovi su i dalje bili problem.
A u okviru zavarivačkog pogona, postojala je laboratorija za ispitivanje materijala i zavarenih spojeva.
I te 2021 godine pojavila se nova verzija ručnih laserskih uređaja za zavarivanje, sa tanjim fiberima, i što je bitno – sa žicom. Oni ranije su radili bez žice.
Inženjeri za zavarivanje su shvatili sve prednosti te nove generacije uređaja za ručno lasersko zavarivanje i u laboratoriji su izvršili mnogobrojne probe zavarivanja raznih debljina, raznim parametrima, raznih spojeva (sučeno / ugaono / preklopno / ivično…) i došli do rezultata tj tehnoloških postupaka zavarivanja koji su garantovali integritet zavarivenih spojeva za gotovo sve moguće situacije koje bi realno mogle da se pojave.
I kada se desio prvi veći zavarivački problem, inženjeri iz laboratorije su ga rešili upravo pomenutim ručnim laserskim uređajima za zavarivanje.
Kada je to uspelo, to se pročulo, pa su iz raznih delova proizvodnje stizali zahtevi i svi su uspešno rešeni ovim postupkom.
Na drugoj raketi, nije bilo deformacija.
Zahvaljujući pored ostalog i uređajima za ručno lasersko zavarivanje.
Ovo je bilo iznenađenje za skeptike, kako je posle one prve sve ulubljene, napravljena ova savršene geometrije.
I rezultat primene je bio toliko uspešan, da danas, barem po priči inženjera iz SPACE-X, u SPACE-X postoji oko 100-tinak uređaja za ručno lasersko zavarivanje.
2023-2024 je deo inženjera napustio SPACE-X i počeli su da dele svoja iskustva i znanje i stručna javnost je mogla da čuje i ove velike o ručnom laserskom zavarivanju u okviru projekta Starship ali i male priče o zavarljivosti raznih materijala, o problemima itd.
Odavde sledi i odgovor svima koji su neverne Tome i ne žele da prihvate nove tehnologije zavarivanje. Tehnologija je sigurna, prvobitno je testirana maksimalno uspešno na raketi Starship, i ako rakete sa spojevima zavarene ovim postupkom mogu da lete u svemir, onda mogu uspešno i da se zavare police, ograde, vitrine, sudopere, burići i slično…
Već sam rekao, jedni ljudi su skeptici, jedva dočekaju da omalovaže neku novotariju, a neki su suprotno od toga, ako je tamo neki SPACE-X izvario uspešno raketu i ima 100 uređaja, pa mogu i oni da kupe jedan uređaj i nešto da uspešno sami izvare što je daleko manje složenosti od rakete, pa su entuzijasti počeli da kupuju ove uređaje na neviđeno, nemajući nikakvo znanje ili veštinu za rad, pa su morali sami da stiču znanje, iskustvo i veštinu.
Danas je Mart 2026-te, cene uređaja su postale prihvatljive, već imamo dosta svedočenja o uspešnoj i neuspešnoj primeni i u dosta radionica se ovaj postupak već „zapatio“, negde briljira, negde nisu zadovoljni, ali je jasno da će ovih uređaja biti sve više i više.
Postoje primene gde se ne mogu koristiti, negde mogu ali nisu konkurentne postojećim postupcima elektrolučnog zavarivanja (recimo preko zazora itd…) ali negde briljiraju – pre svega na limovima ispod 6 mm, gde je moguće napraviti sklop bez zazora, gde su mesta zavarivanja pristupačna i ravna itd.
A vi?
Imate li potrebu ili želju da u svojoj radionici imate ovakav uređaj?
Ako želite najbolji na svetu danas, odlučite se za STRION LASER. Na našem sajtu možete videti zašto su danas i po svakom pojedinačnom aspektu a i sveukupno danas najbolji na svetu.
Naravno sa obukom za rad i sa eventualnom pomoći oko tehnologije zavarivanja. Mi smo ZONA VAR i zavarivanje i tehnologije zavarivanja su naša specijalnost.